Ko je za nas, a protiv koga smo Mi?

Juče su mi prijatelji koji žive u Vašingtonu kazali da ima puno razloga da se nastavi borba za Kosovo u Srbiji, jer u slobodoljubivoj Americi postoje snage koje podržavaju naše stavove po tom pitanju, i protiv su stavova zvanične vašingtonske politike. Naravno da ima. Jedan od njih, zvučno ime koje se skoro oglasilo o ovom pitanju, je i bivši ambasador SAD-a u Ujedinjenim nacijama, Džon Bolton. Meni je drago da je Bolton dva dana pred proglašenje nezavisnosti uputio pismo predsedniku Bušu. Ali zato dve godine svoga mandata u Savetu bezbednosti nije bilo zapamćeno po njegovom sadašnjem stavu. Inače gospodinovo predavanje sam imao čast da slušam na skupu Društva Federalista (interesantno republikansko udruženje) na Univerzitetu Kolumbija dve godine ranije baš negde u ovo vreme, na kome ono što je taj gospodin rekao za medjunarodno-pravni poredak, što bi rekao naš narod, pas s maslom ne bi pojeo.

Taj gospodin bi međutim svakako imao razumevanja i za stav da Srbija mora dalje, jer oni ipak ne žive u našoj zemlji koja se tek oporavlja od posledica užasne politike izolacije i samoizolacije. Svi sa bezbedne udaljenosti mogu lagano pametovati o tome šta i kako treba raditi, šta je trebalo i šta je moglo. Stoga necu reži nijednu reč na račun naše vlasti, pa čak ni protiv premijera, bar po ovom pitanju, jer im ne bih bio u koži, i jer oni nisu odgovorni za ono što se desilo u nedelju. Njihova odgovornost za Kosovo i politiku oko Kosova zapravo tek sada počinje. Do sada su se srpske vlasti uglavnom suočavale sa posledicama politike prema Kosovu koja je vođena prethodnih decenija, i time je politika mogla biti samo reaktivna. Sada srpske vlasti prvi put suštinski imaju priliku za proaktivnu politiku, i videćemo kako će to izgledati.

Meni, kao ni većini građana Srbije, nije svejedno zbog ovog teškog poraza koje smo doziveli kao država, ako hoćemo, i kao narod. Kosovo smo držali gotovo 90 godina pod svojom jurisdikcijom, uz osmogodišnji prekid u dva navrata, i nismo uspeli da stvorimo sistem koji bi tamo funkcionisao. To je zbog toga još jedan dokaz da se ne može istovremeno i osuđivati ovaj čin našeg nacionalnog poraza i nastavljati ista politika koja je do tog poraza dovela.

Ja sam, što se mene lično tiče, Kosovo stavio ad acta poodavno, a sve ove reakcije u javnosti su mi u najblažu ruku smešne, jer se sad svi, kao, pravimo nevešti i, kao, iznenađena je srpska javnost: “Kosovo je proglasilo nezavisnost” , “misija je protivpravna” , “ovo je sumrak međunarodnog prava” (eh, koliko je tih sumraka međunarodnog prava na RTS-u bilo do sada). Dakle, istina je drugačija od stvarnosti koja nam se servira: da je Kosovo izgubljeno, to smo svi znali, i da će biti proglašena nezavisnost, i to smo svi znali; sada je vreme da se konačno okrenemo sebi i sopstvenim problemima, koji nisu zanemarljivi. Naprotiv. 

I najmanje što nam treba je rasterivanje stranih investitora. Celokupna ekonomija koja sada radi, radi zato što su oni tu da donesu posao i angažuju kooperante, konsultante, podizvodjače, uslužne delatnosti. Većina danas zaposlenih građana direktno ili indirektno radi sa strancima koji nam i bukvalno donose hleb. Lako je iživljavti se na Merkatoru, neka vlasnici džipova odu da spaljuju svoje automobile pred američkom ambasadom. Taj film, međutim, teško da ćemo gledati.

Što se nas tiče, najzad smo sami. Niko nas nije zaštitio. Niko nas nije odbranio. Nijedna od velikih demokratskih sila nije podržala naše zvanične stavove u pogledu Kosova. U kakvo smo to društvo upali kada nas podržava jedna despotska Rusija i komunistička tradicionalno suzdržana i ‘zabrinuta’ Kina? I sad, pitanje koje se nameće je da li ćemo to iskoristiti da sagledamo realnosti našeg postojanja danas i krenuti dalje, ili ćemo se i dalje petljati po regionu braneći ko zna šta (kandidujem ovom prilikom opstanak Republike Srpske), to će pokazati da li smo spremni da zaista napravimo otklon od politike koja nas je upropastila, ili cemo i dalje ići tom liticom.

Ako tako bude, prva sledeća na dnevnom redu biće Republika Srpska. Samo se nadam da niko neće početi da je brani, jer će je tako sigurno izgubiti. I opet će biti kriv neko drugi. Biće opet nepravda, sumrak međunarodnog prava. Isprani mozgovi.

Želim svima u Srbiji razuma, sreće i uspeha u narednom periodu. U Srbiji, koja je iste veličine kao i protekle subote. Jer ništa se pod nebom plavim nije promenilo.