Slučaj mladog jurišnika Branislava Ristivojevića
Објављено од стране markovujacic на фебруар 22, 2008
Branislav Ristivojević, ostrašćeni i fašizmu sklon legalista iz bliskog okruženja Vojislava Koštunice, uvređen najavom Predsedničkog saopštenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na zahtev SAD-a, tela od koga očekujemo da nam zaštiti suverenitet u skladu sa našom verzijom sadržaja međunarodno-pravnih normi, na komentar da se napadi na ambasade takođe smatraju najtežim povredama međunarodnog prava, lakonski odgovara da je SAD, a ne Srbija, ta koja međunarodno pravo krši. On ne nalazi nijednu reč osude za čin napada na prostorije koje se simbolično smatraju delom suverene teritorije druge države. Na prostorije u kojima je pronađen spaljen leš. On to radi kao zvaničnik države za koju tvrdi da joj je povređen suverenitet i teritorijalni inegritet.
Za ostrašćenog Ristivojevića, pravnika, izdvajam član 22. Bečke konvencije o diplomatskim odnosima:
“1. Prostorije misije su nepovredive. Organima države je dozvoljeno da u njih uđu samo uz pristanak šefa misije.
2. Država kod koje se akredituje ima specijalnu obavezu da preduzme sve potrebne mere da bi sprečila nasilan ulazak u prostorije misije ili njihovo oštećenje, narušavanje mira misije ili povredu njenog dostojanstva.
3. Prostorije misije, nameštaj i drugi predmeti koji se u njima nalaze, kao ni prevozna sredstva misije ne mogu biti predmet nikakvog pretresa, rekvizicije, zaplene ili mere izvršenja.”
Nepotrebno je isticati, naše državne obaveze po međunarodnom pravu ne prestaju time što su ga drugi, u našoj interpretaciji, prekršili. I to je ono što je Savet bezbednosti jedino i potvrdio. I majčica Rusija je digla ručicu za taj zaključak. A zašto je to toliko važno? Važno je sve to za države međunarodnog sistema bez izuzetka, jer je status i privilegije i imuniteti diplomatske misije i diplomatskog osoblja misije jedno od najstarijih običajnih i kasnije kodifikovanih pravila međunarodnog prava. Stoga je velika sramota na koji način se blamiramo. Ne samo aktima nasilja, koji se svuda mogu dogoditi, već i neodgovornim izjavama, koje samo potvrđuju da su neki od naših funkcionera na homeinijevskom nivou militanata koji su 1979. godine upali u američku ambasadu u Teheranu gde su držali taoce 444 dana, što je izazvalo krizu koja je potresla ceo civilizovani svet, krizu koja je čak dovela i do (neuspešne) vojne intervencije SAD-a.
Neka se Vojislav Koštunica dobro pazi šta mu mladi jurišnici izjavljuju. Neka se ne igraju s vatrom.
