Kosovo je Srbija

Radi rešavanja dilema, prenosim deo 15 Smernica za sigurnost i bezbednost na događajima LEN-a (Ligue Européenne de Natation):

„Deo 15 POLITIČKA AKTIVNOST

Bilo kakva politička aktivnost ne može se odvijati unutar ili u neposrednoj okolini prostorije(a). Promovisanje ili objavljivanje, na bilo koji način, političkih poruka ili bilo kojih drugih političkih aktivnosti unutar ili u neposrednoj okolini igrališta je strogo zabranjena pre, tokom i nakon takmičenja.“

„Kosovo je Srbija“ je politička poruka. Ako prošetate Beogradom, vedećete da je to glavni politički pamflet jedne političke partije – DSS. Odluka je na Čavićevu žalost potpuno na mestu, a on neka se sada pita da li želi da se bavi sportom ili politikom, a njihovi menadžeri neka se zapitaju zašto su naseli na jeftinu propagandu i direktan uticaj jedne političke partije koja kreće u predizbornu kampanju. Ne interesuje DSS Čavićev uspeh, ukoliko to ne mogu politički da kapitalizuju; njih dakle interesuje politička propaganda, makar to bilo i na štetu tog talentovanog momka.

A sada kada se digne kuka i motika sa pričom o duplim standardima, šta da se radi, poručujem ljudima da odrastu, pročitaju neka pravila pre nego što se obavežu da će ih poštovati, i naravno potom pokušaju živeti u svetu odraslih. A DSS je ovim dobio šta je hteo. Neka se zavrti priča o svetskoj zaveri. 

Mešanje u unutrašnje poslove

Utisak je da se Evopska unija i SAD ozbiljno mešaju u unutrašnje poslove Srbije. To dokazuju od momenta raspisivanja vanrtednih izbora, kada su se otvoreno stavili na stranu proevropskih snaga, koje će u ovoj rundi obračuna predvoditi predsednik Boris Tadić. Ipak, gorak je utisak te podrške. Osim što predstavlja mešanje u izbore koji su po definiciji stvari u celini unutrašnja stvar bilo koje države, mislim da je EU imala više nego mnogo prilika da pokaže konkretnim akcijama da želi da pomogne demokratskim snagama zemlje. Bilo bi pogrešno reći da EU nije pomogla demokratske snage, naročito kada se radilo o finansijskoj pomoći. Počev od intervente odmah nakon demokratskih promena 2000, sve do danas kada je ta pomoć razvijena, struktuirana i  pažljivo usmeravana. Ipak, mislim da je vreme da Evropska unija pređe s reči podrške na dela; to znači: 1. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju mora da se ponudi do parlamentarnih izbora, a koje bi mogao da potpiše predsednik Tadić; 2. Ukidanje viza do kraja godine; 3. Dobijanje statusa kandidata do proleća 2009. Potrebno je jasno poručiti Srbima da su dobrodošli. To se ne može postići tapšanjem po ramenu i stavljanjem na stranu jedne od učesnika na izborima. Iskustvo nas uči – više štete nego koristi.

Izbori

Srbija je na pragu raspisivanja još jednih sudbinskih izbora. To će se, po milosti predsednika Tadića, a na predlog premijera Koštunice, dogoditi sutra. Danas je 9. mart, dan kada je jedna ubedljiva hrabra manjina počela borbu protiv kolektivnog ludila devedesetih. Nikada se nije činilo da će ta borba biti toliko duga. Ona se privremeno okončala 5. oktobra 2000, a već sledećeg dana započela je kontrarevolucija. Ona se najpre konsolidovala, potom je počela da grabi duše revolucionara. Danas je Srbija podeljena u dve i po kolone. Jednu kolonu čine protivnici Evropske unije i Zapada, koji su danas čvrst blok radikalsko-socijalističko-narodnjački. Drugu kolonu čine nevešti, nejasni, neambiciozni, neshvatljivo mlitavi na rečima za Evropsku uniju – na rečima za Kosovo u sastavu Srbije, i za jedno i za drugo, i protiv jednog i protiv drugog, nekonzistentni, neaktivni – jednom rečju DS sa pertnerima i svojih kapitalnih 2,3 miliona predsedničkig glasova, na centru političke scene. Ovu polukolonu čine jasni i praktični evropejci liberalno-demokratski, koji svoju ulogu crpe u izazivanju rada savesti druge kolone. Te tri kolone će se suočiti na izborima.