Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
Објављено од стране markovujacic на април 29, 2008
Danas, 29. aprila 2008, Srbija je posle skoro osam godina od demokratskih promena potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Strateški dokument za Srbiju i svakog njenog građanina, koji će doneti početak procesa najozbiljnijih i najintenzivnijih reformskih zahvata ove zemlje u njenoj istoriji. Procesa koji ne mora dovesti do članstva u Evropskoj uniji, ali koji mora dovesti do stabilizacije i demokratske konsolidacije Srbije kao države zasnovane na demokratiji, vladavini prava i dinamičnoj tržišnoj privredi. Vrednostima na kojima počiva svaki evropski poredak, vrednostima koje će pokazati da je Srbija na Zapadu.
Zbog toga je današnji potpis jedna od najpozitivnijih vesti poslednjih godina. Vest godine. Vest jedne generacije. Vest koja pokazuje da je Srbija spremna da se usmeri jedinim mogućim i razumnim putem, i vest koja pokazuje da Evropa ima poverenja da će Srbija raditi još mnogo da promeni i reformiše svoje društvo.
SSP je u tom smislu veliki korak. Prvi ugovorni odnos sa Evropskom unijom koji će Srbija imati. Vrednost ovog sporazuma je veća i značajnija od svake vlade koaj dolazi i prolazi. I stoga je nevažno da li će ga ova ili ona vlada oboriti u parlamentu. Sporazum je od danas realnost sa kojom se svaka vlast mora suočiti i odrediti. I preuzeti odgovornost za sudbinu tog Sporazuma.
Nakon smrti premijera Đinđića, sve nade da će Srbija brzo i efikasno završiti reformske procese pale su u vodu. Prešlo se na formu malih evolutivnih koraka umesto skokovitih i oštrih reformskih zahvata. Istina je cela da reformski zahvati Vlade premijera Đinđića nikada suštinski nisu dovedeni u pitanje i da u Srbiji, kao u retko kojoj tranzicionoj zemlji, postoji kontinuitet ekonomske politike već osam godina, što već naveliko daje dobre rezultate. Nažalost, istina je i da je mnogo vremena izgubljeno, ali da vizija još uvek nije. To daje razloga za nadu. Istina je i da su vrednosne odrednice i moralne osnove ovog društva još uvek duboko uzdrmane nesuočavanjem sa prošlošću, i da su građani zbog toga i dalje u potrazi za identitetom, smislom i afirmacijom. Istina je i da se nece brzo otvoriti stvarna priča o istini o proteklim ratovima i ulozi našeg naroda i države. To ce trajati decenijama. Drugim rečima, nakon smrti premijera Đinđića, realnost je da se ide, i da će se ići, dva koraka napred, a jedan nazad.
Danas bi ipak trebalo da budemo zadovoljni. Dobili smo potvrdu pobede jednog modela, jedne ideje i jednog zalaganja. Cestitam svima, vaistinu potpisaše!
