Објављено од стране markovujacic на април 29, 2008
Danas, 29. aprila 2008, Srbija je posle skoro osam godina od demokratskih promena potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Strateški dokument za Srbiju i svakog njenog građanina, koji će doneti početak procesa najozbiljnijih i najintenzivnijih reformskih zahvata ove zemlje u njenoj istoriji. Procesa koji ne mora dovesti do članstva u Evropskoj uniji, ali koji mora dovesti do stabilizacije i demokratske konsolidacije Srbije kao države zasnovane na demokratiji, vladavini prava i dinamičnoj tržišnoj privredi. Vrednostima na kojima počiva svaki evropski poredak, vrednostima koje će pokazati da je Srbija na Zapadu.
Zbog toga je današnji potpis jedna od najpozitivnijih vesti poslednjih godina. Vest godine. Vest jedne generacije. Vest koja pokazuje da je Srbija spremna da se usmeri jedinim mogućim i razumnim putem, i vest koja pokazuje da Evropa ima poverenja da će Srbija raditi još mnogo da promeni i reformiše svoje društvo.
Utisak je da se Evopska unija i SAD ozbiljno mešaju u unutrašnje poslove Srbije. To dokazuju od momenta raspisivanja vanrtednih izbora, kada su se otvoreno stavili na stranu proevropskih snaga, koje će u ovoj rundi obračuna predvoditi predsednik Boris Tadić. Ipak, gorak je utisak te podrške. Osim što predstavlja mešanje u izbore koji su po definiciji stvari u celini unutrašnja stvar bilo koje države, mislim da je EU imala više nego mnogo prilika da pokaže konkretnim akcijama da želi da pomogne demokratskim snagama zemlje. Bilo bi pogrešno reći da EU nije pomogla demokratske snage, naročito kada se radilo o finansijskoj pomoći. Počev od intervente odmah nakon demokratskih promena 2000, sve do danas kada je ta pomoć razvijena, struktuirana i pažljivo usmeravana. Ipak, mislim da je vreme da Evropska unija pređe s reči podrške na dela; to znači: 1. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju mora da se ponudi do parlamentarnih izbora, a koje bi mogao da potpiše predsednik Tadić; 2. Ukidanje viza do kraja godine; 3. Dobijanje statusa kandidata do proleća 2009. Potrebno je jasno poručiti Srbima da su dobrodošli. To se ne može postići tapšanjem po ramenu i stavljanjem na stranu jedne od učesnika na izborima. Iskustvo nas uči – više štete nego koristi. Прочитајте остатак овог уноса »
Srbija je na pragu raspisivanja još jednih sudbinskih izbora. To će se, po milosti predsednika Tadića, a na predlog premijera Koštunice, dogoditi sutra. Danas je 9. mart, dan kada je jedna ubedljiva hrabra manjina počela borbu protiv kolektivnog ludila devedesetih. Nikada se nije činilo da će ta borba biti toliko duga. Ona se privremeno okončala 5. oktobra 2000, a već sledećeg dana započela je kontrarevolucija. Ona se najpre konsolidovala, potom je počela da grabi duše revolucionara. Danas je Srbija podeljena u dve i po kolone. Jednu kolonu čine protivnici Evropske unije i Zapada, koji su danas čvrst blok radikalsko-socijalističko-narodnjački. Drugu kolonu čine nevešti, nejasni, neambiciozni, neshvatljivo mlitavi na rečima za Evropsku uniju – na rečima za Kosovo u sastavu Srbije, i za jedno i za drugo, i protiv jednog i protiv drugog, nekonzistentni, neaktivni – jednom rečju DS sa pertnerima i svojih kapitalnih 2,3 miliona predsedničkig glasova, na centru političke scene. Ovu polukolonu čine jasni i praktični evropejci liberalno-demokratski, koji svoju ulogu crpe u izazivanju rada savesti druge kolone. Te tri kolone će se suočiti na izborima. Прочитајте остатак овог уноса »
Објављено од стране markovujacic на фебруар 11, 2008
Zasto početi sada?
Zato što sada počinje konačni obračun sa onima koji su ponovo uzeli Srbiju za taoca svojih suludih ideja. Oni su već jednom ukrali prošlost ovog naroda - svodeći srpsku tradiciju na luk i šljivovicu, pretvarajući srpsku istoriju u instrument dnevne politike, ugrožavajući budućnost ovog naroda ubeđujući ga da crno belo, a mesec u obliku potkovice. Ono što je još gore, oni to rade upravo nakon izbora na kojima im je narod poručio da se nije prodao tim idejama, da mu je jedina orijentacija sopstveni džep i da ga ne interesuje mnogo drugog. Ali kradljivci narodne volje nisu se zbunili; za samo jedan dan, oni su jednu jasno izraženu volju najpre relativizovali, nametnuli novu temu, i potom zaigrali svoj tango, poslednji, za dobrobit svih.
